Zlatibor

Zlatibor

 

Zlatibor je planina izuzetne lepote, sa blago zatalasanim visoravnima i visokim i strmim padinama koje zajedno sačinjavaju posebna geografska svojstva ovog dragulja zapadne Srbije.

 Padine Zlatibora su naročito izražene u njegovom istočnom i severoistočnom delu, gde počinju Savinim brdom (1.132 m) pa se preko Grude (1.140 m), Ćavika (1.018 m) i Obadovog brda (948 m) završavaju čajetinskom Gradinom (1.160 m).

 Od čajetinske Gradine prema jugu počinje istočna granica Zlatibora, takođe omeđena strmim padinama ispod Pjevčaka (1.040 m), Bojišta (1.066 m) i Savičića glave (977 m), uključujući tako i Alin Potok u zlatiborsku visoravan.

Dalje prema jugu zlatiborske padine se produžuju u izvorište LJubiške reke gde urastaju u planinski masiv Murtenice. Sa zlatiborske visoravni prema istoku štrče njeni delovi kao rtovi ili režnjevi, a jedan od njih je i venac Murtenice sa najvišim uzvišenjem Brijač (1.480 m).Prema jugozapadu zlatiborska visoravan je obeležena visokim i preko 10 km dugim grebenom Tornika, koji počinje kod Borove glave (1.147 m), pa se odatle prema severozapadu postepeno izdiže, da bi na Ravnom Torniku (1.431 m) i Velikom Torniku (1.496 m) dostigao najveće visine.

Zapadne granice Zlatibora protežu se dolinom Jablanice, izbijaju na Crni Rzav kilometar nizvodno od ušća Ribnice, pa preko Lisičine (1.067 m), Lupoglava (1.092 m) i Bara izbijaju na Viogor (1.281 m), najveće uzvišenje Semegnjevske gore, čime se zaokružuju granice Zlatibora u geomorfološkom pogledu.

Klima na Zlatiboru je alpska i subalpska, što znači da su leta prijatno topla sa svežim noćima, a zime dosta duge, nisu preterano oštre i donose obilje padavina.

 Mart je na Zlatiboru najsuvlji mesec u godini, a najobilnije padavine su u maju i oktobru. Sneg pada od oktobra do maja, nekad sa kraćim a nekad sa dužim prekidima, i zadržava se na tlu u proseku 100 dana.

 Iako letnje temperature znaju da pređu 30 stepeni, zbog prisustva vetrova koji se nad planinom ukrštaju u čuvenu "ružu vetrova", i uz produkte četinarskih iglica, zajednički blagotvorno deluju na ljudski organizam.

 Zlatibor nema mnogo vetrovitih perioda, prosečno 56 dana u godini. Vetrovi sa jugozapada i severozapada su najbrži, severoistočni najjači, a jugozapadni i južni sa sobom donose toplije vazdušne struje.

Vlažnost vazduha varira zavisno od padavina, a tokom dana je najveća oko 7, a najmanja oko 14 časova. Prirodno je da je vlažnost na planini veća na mestima sa manjom nadmorskom visinom, a na Zlatiboru ona iznosi u proseku do 60%.

Ono što je posebno značajno i što Zlatibor izdvaja od drugih planinskih centara je izuzetno veliki broj časova sa sunčevim sjajem (insolacija), prosečno blizu 2.000 sati godišnje. Najveći broj sunčanih sati je u julu (267 sati) i avgustu (260 sati), a najmanji u decembru (75 sati).

Sve ove klimatske karakteristike ukazuju da na Zlatiboru postoje izuzetni uslovi za razvoj zdravstvenog i sportsko-rekreativnog turizma i da će boravak na ovoj lepoj planini veoma prijati svakom njenom gostu.

Zlatibor je veoma bogat vodama, a njegove reke, potoci i jezera su bogati raznim vrstama ribe.

 Zbog nagiba zlatiborskog platoa prema severu i severozapadu, voda iz zlatiborskih reka otiče u Crno More, bilo da vodu odnose Drina, Đetinja ili Moravica.

Južnim delom Zlatibora teče reka Uvac sa dubokim koritom, a njeni veličanstveni kanjoni svedoče o divljoj snazi ove reke.

Crni Rzav izvire na Carevom polju ispod severozapadnih obronaka Murtenice i teče centralnim delovima visoravni, da bi njegovim spajanjem sa Belim Rzavom nastala reka Rzav koja se u Višegradu uliva u Drinu. Veliki Rzav teče istočnom granicom Zlatibora i jedna je od najčistijih reka Srbije.

Na Kraljevim vodama je za turističke potrebe 1947. godine izgrađeno veštačko jezero (dugo 150 m, široko 50 m), a puni ga čisti planinski potok Obudovice. Jezero je leti kupalište i svojevrstan dekor turističkog naselja Zlatibor kojim se možete provozati i čamcima ili pedalinama. Visoki borovi koji ga okružuju stvaraju prijatan hlad i svežinu u toplim letnjim danima, a tu su i lepe staze za šetnju sa klupicama za odmor gostiju.

Ribničko jezero na reci Crni Rzav je drugo veće veštačko jezero Zlatibora i nalazi se na 7 km jugozapadno od Obudojevičkog jezera. Sam naziv jezera ukazuje nam da je bogato raznim vrstama ribe (klen, pastrmka, šaran, linjak, som), što omogućava razvoj sportskog ribolova. Ovaj izuzetno atraktivan hidrološki objekat u izvanrednom prirodnom ambijentu između Ribnice, Kraljevih voda i Vodica, privlači veliki broj posetilaca, ribolovaca i rekreativaca.

 

SPECIJALNA PONUDA AGENCIJE MLADOST TRAVEL :  VILA MIJA