Vi ste ovde: NaslovnaPutovanjaMetropoleMadrid

Madrid

94787 puta

Madrid (šp. Madrid) je glavni grad Kraljevine Španije i autonomne pokrajine Madrid.
Region (Madrid sa okolinom) se sa oko 5 miliona stanovnika ubraja u najvece evropske metropole. Sam grad Madrid (bez predgrada) je sa svojih 3,1 milion stanovnika, posle Londona i Berlina, treci najveci grad u Evropskoj uniji. Madrid je, kako od nacionalnog, tako i od internacionalnog znacaja za trgovinu i finansije i politicki je i kulturni centar Španije. Glavni grad je središte španske uprave, pa osim kralja, u njemu žive katolicki biskup i važni pripadnici vlade i vojske. Ovde je smešteno šest univerziteta, razne visoke škole, mnoga pozorišta, muzeji i druge kulturne ustanove. Madrid se nalazi u srcu Španije na 665 m nadmorske visine (glavni grad sa najvecom nadmorskom visinom u Evropi), smešten je na obali male reke Manzanares i pripada istorijskom predelu Kastilje. Severozapadno od grada izdiže se planina Sijera de Gvadarama sa vrhom Penjalara visine 2.429 m. Na istoku se pruža dolina Enares prožeta železnickim i autoputevima koji vode do Saragose i Barselone. Oko 50 km južno, na Tahu, smešten je Toledo, nekadašnji glavni grad Kastilje.

Zbog nadmorske visine od 665 m i kontinentalne klime, leta su toplija i suvlja, a zime u Madridu su hladnije od onih u primorskim gradovima na Sredozemlju.

Madrid je za evropske odnose mlada metropola. U periodu od 852. do 886. godine podignuto je mavarsko utvrdenje (alkasar) na mestu današnje madridske kraljevske palate. Utvrdeno mesto bilo je nazvano Magerit, a od 939. Madšrit i od 1038. Madrid. Gradske zidine iz perida arapske vladavine održale su se do danas. 1309. održan je prvi sastanak Kastiljanskog gradskog parlamenta (Cortes de Castilla) na celu sa Fernandom IV.

Zasedanjem parlamenta 1561, kao i zasedanjem 1588. uprave iz nedaleko smeštenog Toleda na celu sa Felipeom II poceo je uspon grada. Izuzev manjeg prekida u periodu od 1601. do 1606, Madrid je zvanicno bio glavni grad Španije, što je i danas. Deo Madrida koga su podigli španski Habzburgovci i danas se zove austrijski Madrid (“El Madrid de los Austrias”). U ovom periodu sagradeni su Puerta del Sol, Deskalzas Reales, Palasio de Useda, Plasa de la Vilja i znamenito delo habzburške arhitekture Plasa Major kao i katedrala San Isidro.

U Madridu je 14. aprila 1931. proglašena Druga Republika. U Španskom gradanskom ratu vodenom od 1936. do 1939. godine, do 28. marta Madrid je pretrpeo velika razaranja italijanskim i nemackim bombardovanjem. Nakon Frankove smrti 1975. godine kralj Huan Karlos I sproveo je demokratizaciju.

U ulici Paseo del Prado nalaze se u takozvanom muzejskom trouglu tri muzeja umetnosti koja su od svetskog znacaja. To su: Muzej Prado, Nacionalni muzej i umetnicki centar Kraljica Sofija i Muzej umetnosti Tisen-Bornemica. Muzej Prado (šp. Museo del Prado) se nalazi na istoimenom šetalištu, Paseo del Prado i pripada najvažnijim slikarskim muzejima sveta i nudi jedinstveni spektar evropske umetnosti: Slike Goje, El Greka, Van Goga ... Nacionalni muzej i umetnicki centar Kraljica Sofija (šp. Museo Nacional Centro de Arte Reina Sofía) je nazvan po španskoj kraljici Sofiji i obuhvata kolekciju slika i skulptura znacajnih umetnika 20. veka: Pabla Pikasa, Salvadora Dalija, Huana Grisa. Jedna od najvažnijih slika ovog muzeja (od istorijskog znacaja za Španiju), je Pikasova slika-mural Gernika. Muzej umetnosti Tisen-Bornemica (šp. Museo Thyssen-Bornemisza) je jedan od najznacajnijih muzeja privatne kolekcije slikarstva u svetu, sa slikama koje datiraju iz doba romanike i gotike.

Ulica Alkala je šoping ulica koja se prostire od trga Puerta del Sol i vodi u pravcu predgrada Alkala de Enares. Izmedu trgova Puerta del Sol i Plaza de Sibeles nalaze se reprezentativne gradevine. Paseo del Prado je veoma široka ulica koja vodi od železnicke stanice Atoca do trga Plaza de Sibeles. U njoj se nalaze veliki hoteli i muzej Prado.

Paseo de la Kasteljana je najvažnija ulica Madrida, a pocinje na trgu Plaza de Kolon (Plaza Colón) i ide u pravcu severa. Gran Vija je ulica u kojoj se nalazi veliki broj bioskopa, modnih prodavnica i špansko telefonsko udruženje Telefonika. Po ulici Uertas nazvana je citava cetvrt u kojoj su živeli i radili poznati pisci kao što su Servantes, Lope de Vega, Kevedo ili Gongora. Osim mesta, za njih je zajednicko i vreme, jer su oni bili pisci, pesnici i dramaturzi španskog Zlatnog veka. Ovo je jedna od najvažnijih pešackih zona.

Madrid raspolaže industrijom automobila, aviona, tekstila, prehrambenom i hemijskom industrijom.

U glavnom gradu Španije ukrštaju se autoputevi i železnicke pruge. Grad ima tri železnicke stanice: Atoca, Camartin i Vikalvara. Mreža madridskog metroa pripada jednoj od najvažnijih u svetu, a osim toga Madrid je veoma dobro povezan sa svojih predgradima.

Internacionalni aerodrom Madrida, Barahas, smešten je na severoistoku grada i do njega se brzo stiže metroom.

Madrid

 

Više iz ove kategorije « Milano Njujork »

Ostavi komentar

Kalendar

« Jul 2017 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31            

Galerija

Galerija

O Nama

Imamo partnerske zakupe u Grčkoj, Bugarskoj, Crnoj Gori, posredujemo u organizacijama turističkih putovanja širom Evrope i specijalisti smo za verska putovanja a posebno za hodočašća na Svetu Goru i manastir Hilandar

saznaj više o nama

Mapa
Dunđerska br. 19. 18400 Prokuplje. Srbija

Facebook

Scroll to Top