Vi ste ovde: NaslovnaPutovanjaMetropoleLondon
×

Upozorenje

JUser: :_load: Nije moguće učitati korisnika sa ID: 42

London

45533 puta

London (engl. London) je najveci grad i prestonica Ujedinjenog Kraljevstva, drugi grad po velicini u Evropi posle Moskve, sa 7.172.091 stanovnika po poslednjem popisu, 2001. godine. Leži na obalama Temze u jugoistocnoj Engleskoj. Zahvaljujuci plimi, iako udaljen 70 km od mora, razvio se u veliku luku (po prometu cetvrta u svetu), opremljenu najsavremenijim uredajima za plovidbu, utovar i istovar robe. Ovaj grad je saobracajno, trgovacko, industrijsko i kulturno središte. U njemu se nalaze brojne kulturno-istorijske znamenitosti kao što su (Parlament, London Tauer, Tauerbridž, katedrala Sv. Pavla, Vestminsterska opatija, Tejt galerije, Nacionalna galerija, Britanski muzej, Univerzitet, Biblioteka i dr.). Bankarsko je središte svetskog znacaja i središte znamenitih medunarodnih dogadaja. Takode predstavlja sedište Komonvelta. Raznovrsna industrija (daje 25 % ukupnih proizvoda Vel. Britanije). Urbani deo Londona ima 8 278 251 stanovnika .

Naziv London je drevnog porekla i može se pronaci u izvorima od 2. veka nadalje. Oko 121. godine zabeležen je kao Londinium, što upucuje na rimsko-britansko poreklo. Najranije ponudeno objašnjenje, danas odbaceno, pripisano je Džefriju od Monmuta u delu Historia Regum Britanniae, u kojem je opisano da naziv grada vuce koren od Luda, sina Helijuma, koji je navodno zauzeo grad i nazvao ga Kaerlud.Od 1899, generalno je prihvaceno da je naziv keltskog porekla, cije je znacenje "mesto koje pripada coveku nazvanom *Londinos"; ali to objašnjenje od tada je odbaceno . Ricard Kouts je 1998. ponudio objašnjenje prema kojem naziv potice od predkeltskog *(p) lowonida, što znaci "preširoka reka za pregaziti", i ukazao da je taj naziv dan delu reke Temze koji tece kroz London. Od toga potice keltska verzija naziva, *Lowonidonjon . Do 1899, naziv se službeno primenjivao samo za Grad London , ipak , od tada se tako naziva i Londonska Grofovija i sada Veliki London.

Geografijom Londona u najvecoj meri dominira reka Temza. Istorijski gledano, prva naselja u ovom podrucju nastala su upravo oko Temze, da bi se vremenom širila i medusobno spajala. Buduci da je London relativno ravan, sa manjim brojem brda zanemarljive visine koji nisu ometali njegov razvoj, on je danas, grubo receno, kružnog oblika.

Sama Temza intenzivno meandrira prolazeci kroz London. Razvitkom grada i izgled Temze se menjao. Ona je nekad bila plitka i znatno šira, cesto je plavila okolno zemljište koje je bilo pretežno mocvarnih karakteristika. Medutim, intenzivna regulacija njenog toka izgradnjom nasipa i brana je u velikoj meri izmenila Temzu. Vecina njenih pritoka u podrucju Londona su danas podzemne. Temza je i plimska reka (zahvaljujuci cemu se London i razvio kao velika luka) gotovo celom dužinom njenog toka kroz London, tacnije od Kingstona na Temzi (Kingston upon Thames) pa nizvodno. Varijacije u nivou reke su velike i dostižu i par metara. London je pre izgradnje Barijere na Temzi (Thames Barrier) imao velikih i cestih problema sa poplavama. Njenom izgradnjom problem je trenutno rešen, ali se ocekuje da ce se u buducnosti javiti potreba za vecom barijerom nizvodnije. Temza je plovna najvecim delom svoga toka kroz London. Na periferiji grada nalazi se sad vec predgrade Grinic, po kojem je nulta geografska dužina dobila ime. Sama linija prolazi kroz dvorište opservatorije koja se nalazi na vrhu brega u sred Grinica.

Buduci da je podrucje Londona naseljeno vec oko dva milenijuma teško je precizno definisati dokle se on zapravo proteže. Istorijski centar Londona je njegov veoma mali deo koji nosi ime Grad London (City of London). Administrativno govoreci, Grad London zapravo i jeste grad koji cak ima i sopstvene policijske snage nezavisne od Metropolitan Policije. Ostatak Londona je administrativno podeljen u 32 opštine (municipalities) od kojih jedna ima status grada i to je Grad Vestminster (City of Westminster). Bitno je naglasiti da status grada dodeljuje monarh, te da je ovo više tradicionalna pocast nego što je suštinski iskaz autonomije neke zajednice . Konkretnije, za geografsku definiciju Londona kao grada se cesto koristi termin Širi London . Širi London je ujedno i najviši administrativni stepen londonske autonomije i cini jednu od 9 regija Engleske . Iako nezvanicno, opšte-prihvacena granica Šireg Londona (koji postaje sinoniman sa Londonom) je kružni M25 autoput koji sa svih strana opkružuje grad . Centar Londona su prvi put obeležili Rimljani Londonskim kamenom. Uzima se da je današnji centar blizu Cering Krosa .

Interesantna je i cinjenica da je London, buduci da Britanija nema strog pisani Ustav, zapravo samo de fakto prestonica jer to nigde nije ozvaniceno u strogoj formi .

Populacija Londona se od osnivanja grada stalno povecava. Ovaj trend je bio narocito izražen za vreme i posle industrijskih revolucija. London je do 1925. godine bio grad sa najbrojnijim stanovništvom da bi ga prestigao Njujork. Današnjih 7.429.200 stanovnika (2004.) cine London drugim najnaseljenijim gradom Evrope i prvim EU .

Stanovništvo Londona je veoma raznovrsno u rasnom, etnickom i religijskom pogledu. Britanija je bila posebno otvorena za imigrante u periodu posle Drugog svetskog rata i raspada Britanske Imperije a vecina imigranata se naselila upravo u Londonu. Po popisu iz 2001. cak 22 % stanovnika je rodeno van podrucja EU. Stepen asimilacije je generalno veliki .

London ima jednu od najvecih i najkompleksnijih saobracajnih mreža na svetu. Okosnicu pomenutog sistema cini Londonski metro (engl. London Underground) koji je ujedno najstariji svetski metro . I pored toga, najveci broj putnika godišnje preveze mreža autobuskih linija koje se koriste uglavnom za kraca , lokalna putovanja . Broji nekoliko stotitina linija i jedan od najvecih svetskih voznih parkova . Transport licnim vozilima je u Londonu krajnje nepraktican . Vecina kracih putovanja i putovanja u centar se obavlja javnim prevozom .Luka London je jedna od najvecih svetskih luka, mada se, posle izmeštanja, formalno ne nalazi u okvirima Šireg Londona.

London ima umerenu klimu. Padavine su podjednako rasporedene, tako da mesecna kolicina kiše ne varira previše u toku godine. Najvece kolicine padavina se izlucuju izmedu oktobra (57 mm) i decembra (57 mm) dok je februar najsuvlji mesec (36 mm). U proseku, London ima 145 dana sa padavinama u toku godine. Sneg je retkost, kratko se zadržava i pokrivac ne prelazi dubinu od par centimetara. Ovome doprinosi i cinjenica da London ima mikroklimu zbog koje je i do 5°C topliji od svog okruženja. Temperature su umerene, retko padaju ispod nule i prelaze 30°C .London

 

Više iz ove kategorije « Lisabon Milano »

Ostavi komentar

Kalendar

« Novembar 2017 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30      

Galerija

Galerija

O Nama

Imamo partnerske zakupe u Grčkoj, Bugarskoj, Crnoj Gori, posredujemo u organizacijama turističkih putovanja širom Evrope i specijalisti smo za verska putovanja a posebno za hodočašća na Svetu Goru i manastir Hilandar

saznaj više o nama

Mapa
Dunđerska br. 19. 18400 Prokuplje. Srbija

Facebook

Scroll to Top