Vi ste ovde: NaslovnaPutovanjaMetropoleBerlin

Berlin

202934 puta

Berlin je najveci i glavni grad Nemacke sa 3.439.100 stanovnika (podatak iz septembra 2009[). Pre Drugog svetskog rata imao je 4,3 miliona. Berlin je drugi po redu najveci grad Evropske unije posle Londona. Od 1949. do 1990. bio je podeljen na Istocni Berlin i Zapadni Berlin.

Berlin je smešten na rekama Špreji i Hafel na severoistoku Nemacke. Berlin je jedna od 16 nemackih država, i sa svih strana je okružen državom Brandenburg.

Berlin je postao nezavisna država danom nemackog reujedinjenja 3. oktobra 1990. godine, i jedna je od tri države u Nemackoj koja je ujedno i grad (pored Hamburga i Bremena).

Bivši Zapadni Berlin, je bio država od osnivanja Zapadne Nemacke 23. maja 1949. godine, ali je bio oslonjen na zapadne vojne saveznike, i nije bio tehnicki deo Zapadne Nemacke. Istocni Berlin je bio glavni grad Istocne Nemacke od 1949. do 1990. godine, što je bilo protivno dogovoru cetiri najvece sile.

Berlinom upravlja Senat Berlina, koji se sastoji od Gradonacelnika i 8 senatora, koji imaju ministarski status. Gradonacelnik je predstavnik države Berlin. Trenutno, ovo mesto pripada Klausu Voverajtu (SPD). Pogledajte listu dosadašnjih gradonacelnika Berlina.

Gradski i državni parlament se naziva „-{Abgeordnetenhaus}-“ ili kuca predstavnika gradana. Oko 720. godine dva slovenska plemena, naselila su Berlinski region. Heveleri su se naselili kraj reke Hafel, sa njihovim glavnom naseobinom Brenaborom, kasnije nazvanim kao grad Brandeburg. Bliže reci Špreji, u današnjoj gradskoj varoši Kepenik, naselili su se Šprevani.

Heveleri su osnovali drugo mesto pored reke Havel oko 750. Ono je tada bilo najbliže današnjem Berlinu, i zvalo se Špandov (današnji Špandau). Špandau i Kepenik, zašticeni zidinama oko 825, su bile glavne naseobine sve do 11. veka.Pretpostavnja se da ime Berlin dolazi od polapske reci za mocvaru.

Berlin je jedan od najmladih evropskih gradova, koji je osnovan u 12. veku. Grad se sastojao od dva naselja, Berlina i Kelna, na obe strane reke Špreje, u današnjoj varoši Mite (Mitte – sredina). Keln se prvi put pominje u dokumentima 28. oktobra 1237, a Berlin 1244. Gradski centar izgoreo je 1830, kada je uništeno veliki broj spisa iz tadašnjeg vremena. Oba naselja su formirala trgovacku uniju 1307, i participirala u Hanzi. Nihovo jedinstvo trajalo je oko 400 godina, sve dok se Keln i Berlin nisu ujedinili pod imenom Berlin 1709, ukljucujuci i prigradska naselja Fridrihsverder, Dorotenštad i Fridrihsštad.Nije ostalo mnogo tragova od ovih nekadašnjih naselja, ali neki se mogu videti u Nikolaifirtelu pored Rotes Rathaus (Crvena Skupština) i Klosterkirhe (Kloster crkve) pored Aleksanderplaca.Najveci utisak koji se stekne prilikom posete Berlinu je veliki diskontinuitet, koji reflektuje komplikovanu istoriju Nemacke u dvadesetom veku. Isto tako, bio je sedište pruskih kraljeva. Broj stanovnika Berlina nije napredovao tokom 19. veka, narocito kada je postao prestonica Nemackog carstva (1871.).

Bio je glavni grad Nemacke Vajmarske Republike i kada je Nemacka bila nacisticka. Tokom ovog perioda, Adolf Hitler je imao velike planove za transformaciju Belina, jer ga je mrzeo i mislio je da je najružniji grad na svetu. Albert Šper je bio Hitlerov glavni arhitekta, koji je napravio velike planove za preuredenje Berlina. Nakon zamišljene nacisticke pobede u ratu, novi i preuredeni Berlin trebao je da dobije ime Glavni grad sveta Germanija.

Na mestu gde se Rajhstag danas nalazi, planirano je da se napravi Velika Dvorana, 250m visoka i sedam puta veca od Bazilike sv. Petra u Rimu. U nju bi moglo da stane 170.000 ljudi, a oni koji su je planirali, govorili su da bi se iz nje moglo upravljati oblacima i kišom. Planirana je Avenija Pobede široka 23 metara a dugacka 56 km. Na drugom kraju, trebala je da se napravi nova železnicka stanica, a pored nje aerodrom Tempelhof.Danas je samo nekoliko gradevina preostalo iz nacistickog perioda: internacionalni aerodrom Tempelhof, Olimpijski Stadion, i ulicna rasveta na nekoliko mesta u gradu. Hitlerovu Kancelarija rajha su uništili Sovjeti, a ostaci su poslužili da se napravi Sovjetski memorijalni centar u Treptauer parku u Berlinu.Pred kraj Drugog svetskog rata, Berlin je bio uništen 70% zahvaljujuci saveznicim bombardovanjima i ulicnim borbama. Zbog toga nazvan je „Vremenskom nulom“ što je znacilo novi pocetak za grad. Veliki Berlin je podeljen u cetiri sektora od strane Saveznika, Londonskim protokolom (1944): svaki za : Sjedinjene Americke Države, (obuhvatao opštine: Nojkeln (Novi Keln), Krojcberg (Krojc brdo), Tempelhof, Šeneberg (Lepo brdo), Šteglic, Celendorf; Veliku Britaniju, (obuhvatao opštine: Tirgarten, Šarlotenburg, Vilmersdorf i Špandau); Francusku, (obuhvatao opštine: Veding i Rajnikedorf); Sovjetski Savez, (obuhvatao opštine: Mite (Sredina), Prenclauer berg (Prenclauersko brdo), Pankov, Vajsenze (Belo jezero), Fridrihshajn, Lihtenberg*, Treptov i Kepenik.

Berlin je bio smešten u sred sovjetske okupacione zone Nemacke i postao prirodna tacka suprotstavljenih strana u Hladnom ratu. Kada je 26. juna otpocela Staljinova Berlinska blokada, zapadni saveznici su Zapadni Berlin snadbevali tzv. vazdušnim mostom (die Luftbrücke), nazvan od strane Berlinaca.

Berlinski sovjetski sektor, Istocni Berlin, je postao glavni grad istocne Nemacke, kada je formirana od Sovjetske okupacione zone u oktobru 1949. Zapadna Nemacke je formirana 23. maja 1949. od americke, britanske, i francuske zone, glavni grad je bio u Bonu. 13. avgusta 1961. podignut je Berlinski zid, razdvojivši Zapadni Berlin od Istocnog i ostatka Nemacke.Berlinski zid je probijen 9. novembra 1989. Tokom Nemackog ujedinjenja 3. oktobra 1990, zid je skoro potpuno srušen. Ostali su mali delovi, koji najviše služe kao podsetnici i turisticke atrakcije. Nemacki Bundestag je juna 1991. izglasao odluku da glavni grad Nemacke umesto dotadašnjeg Bona bude Berlin. Berlin je ponovo postao glavni grad Nemacke. Najpoznatija gradevina u svetu a istovremeno i obeležje Berlina je Brandenburška Kapija. Druge gradevine poznate izvan Nemacke su Rajhstag, Televizijski toranj i Kolona Pobede. Simbol na grbu Berlina je medved. Berlinski medvedi-drugari Buddy Bears koji su bili kreirani 2001-ve godine važe danas kao neoficijelni simbol modernog, otvorenog Berlina, koji, kako je Ban ki-Mon rekao ’’u svetu prenose poruku harmonije i mira’’.Berlin

 

Više iz ove kategorije « Beograd Bratislava »

Ostavi komentar

Kalendar

« Jun 2017 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30    

Galerija

Galerija

O Nama

Imamo partnerske zakupe u Grčkoj, Bugarskoj, Crnoj Gori, posredujemo u organizacijama turističkih putovanja širom Evrope i specijalisti smo za verska putovanja a posebno za hodočašća na Svetu Goru i manastir Hilandar

saznaj više o nama

Mapa
Dunđerska br. 19. 18400 Prokuplje. Srbija

Facebook

Scroll to Top