Vi ste ovde: NaslovnaLovfrance
france

france

Kowshar Ahmed is the CEO and Founder of JoomShaper.com, joomla template designer and extension developer. You can connect with him on Facebook and Twitter.

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
četvrtak, 01 oktobar 2015 22:06

POKLON VOUCHER

Garantno pismo

 

 

POKLON VOUCHER odnosno Garanrno pismo  „Mladost Travel Group“ je Vaš znak pažnje i ljubavi , podsticaj da se bolje radi , uči i sarađuje.

Njime iskazujete Vaše najlepše želje upućene onima koji će koristeći ih stvarati sećanja na Vas i čari lepote otkrivanja različitih turističkih destinacija.

POKLON VOUCHER možete iskoristiti za nagrađivanje Vaših članova porodice, rođaka, prijatelja, Vaših poslovnih partnera i zapošljenih!

POKLON VOUCHER darujte povodom veridbe i poklonite za svadbeno putovanje!

POKLON VOUCHER ulepšaće rođendan ili godišnjicu braka Vama najdražih!

POKLON VOUCHER je najbolje rešenje Vaših nagradnih igara i Novogodišnjih lutrija!

Vrednost svakog pojedinačnog „Mladost Travel Group“ POKLON VOUCHER-a određujete Vi.

POKLON VOUCHER može da glasi na određeni iznos ili na konkretno putovanje sa vremenskim ograničenjem.

POKLON VOUCHER možemo likovno da opremamo mi Vašim ali i znakom ili logotipom i imenom onoga kome je namenjen.

POKLON VOUCHER „Mladost Travel Group“ ne može se menjati za novčanu ili bilo koju drugu protiv vrednost.

četvrtak, 01 oktobar 2015 21:12

Francuska

Republika Francuska je država zapadne Evrope. Francuskoj pripadaju i prekomorske teritorije, od kojih Gvadelup, Martinik, Gijana (u Americi) i Reinion, Majot (u Indijskom okeanu) predstavljaju punopravni deo francuske republike. Površina Francuske (računajući i njene prekomorske posede) je 675.417 km², a njenog evropskog dela oko 547.030 km². Po površini Francuska je 42. država u svetu, a treća u Evropi posle Rusije i Ukrajine i najveća u Evropskoj uniji. Graniči se sa Belgijom, Luksemburgom, Nemačkom, Švajcarskom, Italijom, Monakom, Španijom i Andorom i ima izlaz na Atlantski okean i Sredozemno more. Preko ovih van-evropskih teritorija, Francuska se graniči i sa Brazilom, Surinamom i Holandskim Antilima. Po proceni iz 2009. Francuska je imala 65.073.482 stanovnika. Glavni i najveći grad Francuske je Pariz, a ostali veći su Marsej, Lion, Tuluz, Nica, Nant, Strazbur, Bordo, Lil i Tulon.

Teritorija savremene Francuske je skoro ista kao i teritorija antičke Galije, koju je naseljavalo keltsko pleme Gali. Galiju je pokorio Rim u 1. veku p. n. e. U 4. veku, germanska plemena, od kojih su najznačajni Franci, su se naselili na teritoriju Galije. Franačka država je svoj vrhunac imala krajem 8. i početkom 9. veka. Ugovorom iz Verdena (843), Franačko carstvo je podeljeno na tri dela, a iz njenog zapadnog dela razvila se današnja Francuska. Francuska je bila jedna od najvećih svetskih sila od kraja 17. veka. Ona je u 18. i 19. veku, stvorila veliku kolonijalnu imperiju širom Severne Amerike, zapadne Afrike i jugoistočne Azije.

Francuska je jedna od osnivača Ujedinjenih nacija, NATO-a, grupe G8 i Evropske ekonomske zajednice, današnje Evropske unije. Takođe je jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti i nuklearna sila.

Ponuda aranžmana

Za dodatne informacije i za pomoć u odabiru željene destinacije obratite se Turističkoj Agenciji "MLADOST TRAVEL GROUP" Prokuplje.

četvrtak, 01 oktobar 2015 20:06

Saveti za Crnu Goru

Turiste koji u privatnom smeštaju i apartmanima letuju na Crnogorskom primorju ovog leta sačekale su restrikcije unosa hrane i naplata ekoloških taksi za motorna vozila. Evo šta sme da se unese.

  1. Dijetetska hrana koja se koristi iz medicinskih razloga, fabrički upakovano, neotvoreno. Količina nije ograničena.
  2. Pet kilograma upakovanog svežeg voća i povrća, ali ne i krompira.
  3. Jedan kilogram sušenog povrća, voća, pečuraka, čajeva, začina, kakaoa u zrnu i sirove kafe.
  4. Litar neotvorenog alkoholnog pića.
  5. Dva litra neotvorenih sokova.
  6. Pet litara flaširane vode.
  7. Kilogram hrane upakovane u originalnu ambalažu.
  8. Mleko u prahu i drugi proizvodi za ishranu dece.
  9. Kilogram termički obradjene konzervirane hrane za kućne ljubimce.
  10. Jedan buket cveća.
  11. Sto grama semena za cveće.
  12. Tri kilograma lukovica za sadnju.
  13. Tri saksije sobnog cveća.
  14. Deset balkonskih biljaka.

Turisti koji budu dolazili u Crnu Goru moraće da plate i eko-turističku taksu. Naknada za vozila kapaciteta do devet putnika sa vozačem je 10 evra. Za teretne kamione kamione eko-taksa je 150 evra.

četvrtak, 01 oktobar 2015 19:59

Kolima do Bugarske

Kolima do Bugarske

BEOGRAD – NESEBAR

Policija na svakom ćošku

Kad krenete kroz Bugarsku, učiniće vam se da ne možete izbrojati policijske patrole. Čini se da su na svakom ćošku. Medjutim, nije baš tako. Naime, Bugari su pokrenuli veoma zanimljivu kampanju za veću bezbednost u saobraćaju tako što su duž puta postavili bilborde sa statističkim podacima o broju nastradalih u saobraćaju i najčešćim uzrocima saobraćajnih nesreća. U podnožju bilborda stoji kartonska replika policijskog automobila, koja većinu vozača, kad je ugledaju, primora da prikoče.

Neophodna dokumenta

Odlazak u Bugarsku podrazumeva da imate viziran pasoš. Viza je besplatna, ali po nju morate otići u konzulat Republikr Bugarske. Za ulazak automobilom potrebna je medjunarodna vozačka dozvola, saobraćajna dozvola i zeleni karton – medjunarodna polisa osiguranja. Ukoliko ste pozajmili automobil, neophodno je i ovlašćenje za upravljanje tudjim vozilom i inostranstvu.

Koga zvati za pomoć

U Srbiji ćete pomoć na putu najlakše dobiti ako pozovete broj Operativnog centra Auto – moto saveza Srbije – 987. Ovaj broj možete koristiti i u inostranstvu, samo tada okrećete +38111987 i AMSS će vam organjzovati neophonu pomoć. Lokalni broj za pomoć na put u Bugarskoj je +359-2- 146. U tabeli su dati ostali brojevi koji vam, na daj Bože, mogu zatrebati, uključujući i broj Ambasade Republike Srbije u Sofiji.

Telefonski brojevi hitnih službi u Bugarskoj

policija +359 2 166

hitna pomoć +359 2 150

vatrogasci +359 2 160

ambasada u Sofiji +359 2 946 16 35 +359 2 946 16 33 +359 2 946 16 36

Saobraćajni propisi

Kazne za saobraćajne prekršaje u Bugarskoj su prilično velike. Posebno za one koji voze pod dejstvom alkohola. Dozvoljena količina alkohola u krvi je 0,5 promila, a za one koji imaju više od toga sledi velika novčana kazna. Ograničenja brzine su slična onima u Grčkoj – u naselju 50 km/h, van naselja 90 km/ h, a na autoputu 130 km/h.

Prekoračenje povlaći kaznu od 10 do 250 leva, a u težim slučajevima oduzimanje vozačke dozvole. Vožnja sa upaljenim svetlima je obavezna od 2. novembra do 1. marta. U ostatku godine nije obavezna, ali se ipak preporučuje. Kazne do 50 leva se plaćaju na licu mesta, a preko tog iznosa se, uz platni nalog, izmiruju u bankama. Bitno je istaći i da u automobilu morate imati komplet prve pomoći. trougao, fluorescentni prsluk i protiv požarni aparat.

Snadbevenost gorivom je veoma dobra.Bezinske stanice se teško mogu izbrojati, a na skoro svim bar u Bugarskoj, ima svih vrsta goriva, ukljucivajuci i tečni naftni gas TNG i metan. Sa druge strane u Srbiji je malo lošija situacija u vezi sa TNG-om. Od Niša do granice ovo gorivo možete sipati samo na dva mesta. Uprkos dobroj snadbevenosti gorivom u Bugarskoj ćete imati problema sa plaćanjem. Pumpe koje primaju evre se mogu izbrojati na prste pa vam savetujemo da na granici promenite novac. Drugi nacin je da platite karticama, a sve pumpe ih uglavnom primaju vizu i master.

Ovo putovanje je relativno lako, iako dugo traje. Ali vozite oprezno i bez žurbe. Pošto smo nedavno putovali do Grčke i tada dali detaljan pregled tog puta, sada patrolu, zapocinjemo na odvajanju puta za Sofiju od puta za Solun jer do Niša prolazimo istim putem ali ipak dajemo kratak pregled te deonice.

 

Cene goriva

Snadbevenost gorivom na ovom putu je veoma dobra, posebno u Bugarskoj. Dok su na pumpama u Srbiji cene goriva uglavnom iste na Bugarskim se razlikuu za tri do četiri stotinke leva, ali su uvek iste kod jedne kompanije. Osnovnu ponudu čine bezolovni benzin od 95 i 98 oktana, dizel koji se kod nas obeležava kao evrodizel i tečni naftni gas.

Cene goriva u Bugarskoj (u levima)

bezolovni benzin 95 2.40 - 2.43

bezolovni benzin 98 2.51 - 2.55

dizel 2.56 - 2.58

tečni naftni gas 1.13 - 1.17

prirodni gas 1.35 po kilogramu

Samo domaća valuta

Iako je Bugarska članica Eu možete plaćati samo domaćom valutom levom. Za 1 € se dobija 1.90 - 1.95 leva. Najbolje je da novac menjate u bankama ili ovlašćenim menjačnicama. Saobraćajni propisi

Kazne u Bugarskoj

nevezivanje pojasa 50

prolazak kroz crveno 50

Korišćenje mobilnog telefona 50

nepropisno preticanje 30-150

vožnja pod dejstvom alkohola 200-500 i oduzimanje dozvole od 1 do 12 meseci

prekoracenja brzine u naseljenom mestu

do 10km/h 10

od 10 do 20km/h 30

od 20 do 30 km/h 100

od 30 do 40 km/h 150 i oduzimanje dozvole na mesec dana

od 30 do 40 km/h 200 i oduzimanje dozvole

preko 50 km/h 250 i oduzimanje dozvole na tri meseca

prekoracenje brzine van naseljenog mesta

do 10km/h 10

od 10 do 20km/h 30

od 20 do 30 km/h 50

od 30 do 40 km/h 100 i oduzimanje dozvole na mesec dana

od 30 do 40 km/h 150 i oduzimanje dozvole na mesec dana

preko 50 km/h 200 i oduzimanje dozvole na mesec dana

Putarine

U Srbiji za korišćenje auto puta od Boegrada do Niša plaćate 730 dinara. Međutim u Bugarskoj se putarina plaća za korišćenje svih puteva što ne znači da naplatnih rampi ima bezbroj. Pre dolaska do bugarske granice postoje punkt za dezinfikaciju, što plaćate 2 €. Po obavljanju carinskih formalnosti kupujete takozvanu vinjetu koja se lepi na vetrobransko staklo. Za 7 dana korišćenjabugarskih puteva plaćate 5 €, a za mesec dana 13€

1. 000.0 km Početak putovanja Beograd. Naplatna rampa – Bubanj Potok. Ne zaboravite da resetujete kilometražu na nulu ili da zabeležite trenutno stanje na brojaču, kako biste mogli da računate koliko ste kilometara prešli do odredišta. merenje kilometraže razlikuje od automobila do automobila i računajte da se tokom vašeg putovanja mogu javiti manja odstupanja. Odstupanja se mogu javiti ako ste se vrteli po parkingu ili ako ste češće svraćali u restorane izvan puta. Ovde se samo uzima kartica za ulazak na autoput.U okviru objekta je i policijski punkt, a tu je i punkt AMSS.

2. 003.1 km. Oni koje svoje putovanje započinju pre Beograd, recimo, iz nekog grada u Vojvodini, na benziskoj pumpi ELP mogli bi da naprave kraći predah. Otvorena je 24 časa, ima sve vrste goriva, uključujući i eurodizel za Euro 4 motore i auto-gas,a prima i sve vrste kartica U okviru benzinske pumpe nalaze se restoran, prodavnica i veliki parking .

3. 018.5 km Nova pumpa grčkog Eko-helenika. Gorivo se toči 24 h, a može se platiti svim vrstama kartica, osim Dajnersa. Uz eurodizel za Euro 4 motore ima i auto-gasa. Pumpa ima veliki parking, restoran, prodavnicu i mali zabavni park za decu.

4. 038.9 km Jugopetrolova pumpa u Kolarima, ima sve vrste goriva, osim auto-gasa. Tu je i restoran.

5. 049.0 km Mihajlovac. Benzinska stanica Lukoila koja radi non-stop, prima sve vrste kartica osim „dajners“ i „american“. Ima sve vrste goriva osim tečnog naftnog gasa. Tu je i baza AMSS. Otvorena od 7 do 24 h, a sem šlepovanja obezbeđuje sve vrste dokumenata, osim ovlašćenja za upravljanjem tuđim vozilom u inostranstvu.

6. 059.6 km NIS-ova pumpu kod Lozovičke Česme. Možete sipati sve vrste goriva osim auto-gasa. Obavezno usporite mnogo ranije, kako ne biste naglim kočenjem iznenadili nekoga ko vozi iza vas. Zanimljivo je da se ovde pod istim krovom nalaze dva restorana Lozovačka česma i Balla gril. Oba imaju i baštu i zatvoreni deo, s tim što Balla gril nudi nešto niže cena i lepši ambijent. Sendviči koštaju 120-180 din,gotova jela 140-200, roštilj 350-530, poslatice 60-120, kafa 60-80, a voda 20-45 dinara. U okviru kontesta su i prodavnice sa suvenirima, a na raspolaganju su i tuš kabine, menjačnica, a na tezgama na otvorenom se nudi i voće. Primaju sve vrste kartica. Radi 24 h.

7. 066.8 km UPOZORAVAMO Prolazite pored motela Brzi dom u Krnjevu. Motel ne radi.

8. 074.0 km Čim prođete znak koji kaže da za 1.000m sledi izlaz za Veliku planu i Smederevsku Palanku, nailazite na benzisku pumpu Jugopetrola i motel Velika Plana. Pumpa radi 24 h, prima sve vrste kartica. Možete sipati sve vrste goriva sem auto-gasa. U motelu noćenje i dorucak kostaju 2.760,00 dinara, u restoranu sendvič je 75-270, porcija roštilja od 260-530 dinara. Kafa se kreće 40-80, a sokovi 95-120 dinara.

9. 086.2 km Motel Stari hrast. Da biste stigli do motela, držite se desne strane i isključite se sa puta čim predjete nadvožnjak. Mnogima već poznat Stari hrast je sada malo odvojen i osvežen, a ističe se i restoran sa prijatnom baštom (kafa 70 din, sok od 110-130din). Za one koji bi želeli da se odmore, nudi se 96 kreveta.

10. 090.4 km PREPORUČUJEMO Benzinska pumpa OMV-a pravo je mesto za kraći predah i eventualni obrok. Imaju sve vrste goriva uključujući i auto-gas, rade 24 h i primaju sve kartice osim “ameriken ekspres“. Hrana u restoranu je prilično raznovrsna, od roštilja (porcija 550gr) koji košta izmedju 265-493 dinara, preko gulaša za 165 i omleta za 230 din, do sendviča za 69-199 dinara. Kafa je između 75 i 85, a sokovi od 79 do 159 dinara. Prodavnica je dobro sndbevena kako grickalicama i pićem tako i štampom, ali i raznovrsnom kozmetikom za automobile. OMV takođe nudi i usluge dežurnog mehaničara, a ponudu upotpunjuje mini zabavni park za decu i tuš kabine. Sa druge strane puta je takođe pumpa OMV-a zgoda kao za odmor u povratku iz Grčke. Sledeći orijentir je isključenje za Lapovo (108.7 km) ali mi pratimo oznake za Niš.

11. 115.2 km UPOZORAVAMO Nakon isključenja za Kragujevac, Kraljevo i motela Košuta usporite, naići ćete na neravan kolovoz sa puno zakrpa.

12. 118.5 km Pumpa Lukoil. Ima sve vrste goriva osim auto-gasa. Radi non-stop i prima sve vrste kartica osim Dajnersa.

13. 122.7 km UPOZORAVAMO Most preko Morave. Neravan i oštećen kolovoz, sa izraženim kolotrazima. Obavezno , vozite dalje ka Nišu.

14. 128.8 km Nova EKO Helenika pumpa ima sve vrste goriva, i auto-gas. Postoje dva bankomata i menjačnica, kao i dobro snabdevena prodavnica i restoran. Primaju sve vrste platnih kartica.

15. 137.5 km NIS-ova pumpa koju mnogi bolje znaju po restoranu „Tito“. Čak i ako nemate nameru da se duže zadržavate, zanimljivo je videti enterijer ukrašen brojnim fotografijama i bistama Josipa Broza (kafa 60 din, sokovi 80-100 din.). Pumpa radi 24 h i prima sve vrste kartica. Nema auto-gasa.

16. 154 km UPOZORAVAMO Počinju kolotrazi, na pojedinim mestima prilično duboki. Kad prođe restoran „Evropa“, obratite pažnju na ove neravnine, jer pri većoj brzini mogu da vas izbace iz pravca. Opasno je i po kiši, jer može da dodje do potpunog gubitka kontrole nad automobilom. Na 168,4 km nailazite na most čije su spojnite jako izražene, te automobil poskakuje. Usporite i budite oprezni.

17. 167.6 km Upozoravmo Prolazimo pored isključenja za Delirgad i Ražanj. Neravnine i kolotrazi su i ovde veoma izraženi. Posle 1.2 kilometara počinje još jedna deonica sa tri trake na usponu, dužine 500 metara.

18. 177.4 km Stižemo do još jedne bezinske stanice OMV koja je manja od one u Lapovu ali nudi iste sadržaje sa istim cenama. Prilikom skretanja na ovu stanicu budite veoma oprezni jer su na isključenju duboki kolotrazi. Posle ove pumpe kolotrazi na ovom auto putu su manje izraženi.

19. 188.0 km Isključenje za Sokobanju, Aleksinac i Aleksičke rudnike, koje je zatvoreno za saobraćaj zbog radova.

20. 191.4 km Još jedna NIS-ova benzinska stanica na ovom pravcu. od goriva jedino nemaju auto-gas. Nakon 2.1km prolazimo pored isključenja za Aleksinac i Sokobanju.

21. 210.4km Naplatna rampa kod Niša. Putarina od Beograda je 730 dinara

22. 211.4 km Iza table sa natpisom Nais je isključenje za NIS-ovu benzinsku stanicu. Na kojoj nemaju auto-gas i hotel NAIS koji je sa leve strane autoputa, a do kojeg se dolazi kroz podvožnjak. Pored hotela je i baza AMSS-a

23. 215.9 km UPOZORAVAMO Iako se još vozimo autoputem, na mestu gde je nekada bila naplatna rampa ostale su betonske barijere koje su usmeravale automobile pa je put sužen i treba znatno usporiti. 600 metara kasnije je isključenje za Niš i Aleksinac.

23. 221.6 km Upozoravamo Prelazimo preko mosta čije su spojnice veoma izražene, a posle toga nailazimo i na veoma duboke kolotrake.

24. 223.3 km Benzinska stanica EKO prva od skretanja za Pirot i Sofiju.Nemaju samo autogas. 25. 232.0 km UPOZORAVAMO Ovde se zavrsava autoput na ovom kraju koridoru deset kroz Srbiju i počinje magistrala.

26. 236.6 km Ulazimo u Sićevo. Posle nepuna tri kilometra nailazimo na deonicu sa neto užim ali dobrim i dobro obeleženim kolovozom

27. 243.3 km Stižemo do prvog od 13 tunela na deonici od svega 5 kilometara. Svi su uglavnom kratki i dobro obeleženi.

28. 262.8 km Prolazimo pored Bele Palanke i nailazimo na staru deonicu puta dužene 3.8 km. Takvim putem prolazimo pored tri skretanja za Belu Palanku.

29. 278.0 km Ulazimo u crnokličište, a na 284.7 km i u još jedan tunel posle kojeg se odvaja put prema knjaževcu.

30. 291.4 km Stižemo u pirot a posle 700 metara je tunel jedini osvetljen na ovom putu do granice. Posle tunela je skretanje za Leskovac i Pirot. Ovde počinje i deonica neravnog kolovoza kojim vozimo narednih 10 kilometara.

31. 239.1 km PREPORUČUJEMO Privatna benzinska stanica Blu Petrol sa leve strane puta i izgledom i ponudom je najreprezentativnija na ovom pravcu. Prodaju sve vrste goriva uključujući i TNG. Osim toga pumpa ima i bankomat tuš kabine i prostoran i obezbeđen parking.

32. 315.7 km Mala privatna pumpa poslednja u Srbiji na kojoj može da se natoči auto-gas.

33. 316.3 km Ulazimo u Dimitrovgrad i posle dva kilometra dolazimo do NIS-ove pumpe. Iza pumpa je motel Balkan.

34. 322.0 km Odavde ponovo počinje autoput, kojim se vozimo do granice.

35. 324.0 km Granični prelaz Gradina. Ako nostite vrednije tehničke stvari obavezno ih prijavite da u povratku ne biste imali problema.

36. 324.3 km Na dolasku na bugarski granični prelaz prvo prolazimo kroz punkt za dezinfikaciju vozila što se plaća 2 evra. Posle carinskih formalnosti koje traju malo duže jer se svi podaci iz pasoša unose u računar dolazimo i do mesta gde se kupuje vinjeta za vožnkju bugarskim putevima. Ona za 7 dana košta 5 €.

37. 324.6 km Prva benzinska stanica u Bugarskoj je lukoil. Imaju samo bezolovni benzin i dizel. Za razliku od lane, put od granice do Sofije je sada moderna saobraćajnica sa dobrim asfaltom i dobro obeležena. međutim odmah posle pumpe budite oprezni jer kamioni koji čekaju da pređu u Srbiju stvaraju kolone duge i po nekoliko kilometara a vozači automobila pokušavaju da ih obiđu suprotnom trakom.

38. 336.4 km Prolazimo kroz Dragoman a nakon 1.7 kilometra nailazimo i na prvu pumpu sa TNG-om koja je udaljena 200 metara od puta.

39.350.0 km Ovde se put širi pa sada vozimo saobraćajnicom koja ima dve trake u jednom pravcu.Iako liči na autoput to nije i ne mojte se previše opuštati jer nema ograda među trakama.

40.371.1 km Ulazimo u Sofiju i nailazimo na prvi semafor. Sa leve strane nam ostaju Lukoilova pumpa i robna kuća Metro.

41. 373.0 km UPOZORAVAMO Dolazimo do semafora na kojima se levo i desno skreće ka krakovima obilaznice oko Sofije. mi smo skrenuli levo, prateći putokaz za Plovdiv, Svilengrad, Istanbul i zaputil se 35 kilometara dugom obilaznicom oko bugarskog glavnog grada.. Iako je krak duži 7 km brže se prolazi nego na južnom. Kolovoz je prilično neravan a nije ni obeležen. Na devetom kilometru od skretanja nailazimo i na duboke kolotrage.

42. 399.3 km UPOZORAVAMO Nailazimo na skreanje za Burgas. Ovde nastavite pravo jer ako skrenete izaćiće na stari put prema Burgasu. Na 404.8 nailazimo na Šelovu benzinsku stanicu koja ima i autogas.

43. 408.1 km Isključenje za Plovdiv i Svilengrad. Mi nastavljamo prema Burgasu. Budite oprezni jer na kolovozu ima dosta rupa.

44. 409.8km Po izlasku na autoput se nalazi pumpa koja ima auto-gas.

45. 414.5 km Posle 63.4 km od izlaska na autoput počinje deonica sa starim i ne ravnim kolovozom, duga 4 km.

46. 429.6 km Benzinska stanica Eko Helenika. Ovde možete sipati bezolovni benzin, dizel i autogas.

47. 461.9 km Osvetljen tunel dug 700 metara. Posebno su odvojene cevi sza svaku stranu autoputa. Posle tunela je policijski punkt.

48. 498.3 km PREPORUČUJEMO Benzinska stanica Šel uz koju je nekoliko manjih restorana a i Mekdonalds. Ovo je prva pumpa u kojoj možete platiti evrima. Imaju sve vrste goriva. U okolnim restoranima kafa košta 0.6 do 0.8, sokovi su od 1 do 2, roštilj od 1 do 4.5, a sendvič od 2 do 3 Leva.

49. 498.6 km Prolazimo pored isključenja za Pazarčik i stićemo do deonice boljeg asfalta.

50. 517.0 km Deonica autoputa bez ograde je svojevremeno bila predviđena za aerodromsku pistu. Na ovom mestu usporite i budite oprezni jer se nikakda ne zna kada će neko taj deo puta bez ograde iskoristiti za preticanje.

51. 528.2 km Posle isključenje za Plovdiv počinje i deonica izrazito neravnog kolovoza. Osim toga asfalt je napravljen od krupnijeg kamenja a i gume mogu stradati.

52. 531.3 km Privatna benzinska stanica RSP na kojoj možete platiti evrima. Toče bezolovm+ni benzin od 98 i 95 oktana dizel i auto-gas. Pumpa ima restoran, prodavnicu, parking, kabine za tuširanje i motel.

53. 562.4 km Nailazimo na još jednu pumpu Lukoila gde imaju sve vrste goriva uključujući i auto gas. Posle pumpe još jedna deonica bez središnje ograde duga 3.3 km.

54. 593.5km Na mestu gde se lane završavao autoput i nastavljalo prema Staroj Zagorii posle 900 metara stižemo do mesta gde desno skrećemo prema Burgasu a nakon sto metara dolazimo do mesta gde se levo skreće prema Sofiji. Mi nastavljamo prema Burgasu i posle 200 metara izlazimo na put koji vodi ka Novoj Zagori i Burgasu.

55. 627.8 km Raskrsnica na kojoj skrećemo desno za Burgas, a nakon 500 metara počinje deonica sa ukupno 4 trake, duga 5.7 kilometara. Usput prelazimo i dve pumpe na kojima imaju sve vrste goriva.

56. 633.5 km Ponovo počinje magistrala a taj deo puta je obeleđen crnom tačkom pa budite veoma oprezni.

57. 654.7 km Nova Zagora. Prolazimo pored stanice na kojoj toče komprimovni prirodni gas ili metan, a prekoputa je Lukoilova pumpa. 900 metara od ulaska u mesto nailazimo na raskrsnicu na kojoj se desno ide za Svilengrad a pravo prema Burgasu. Mi nastavljamo pravo i posle jednog kilometra stižemo do raskrsnice sa semaforom iza koje je sa leve strane pumpa OMV. Posle pređenih 900 metara je Šelova a potom Petrolova pumpa.

58. 658.7 km Izlazimo iz Nove Zagore i na 663 km ulazimo u Sadijevo. Posle 100 metara se nalazi benzinska stanica Lukoil koja ima sve vrste goriva.

59. 665.2 km Stižemo u kamenovo ali zaobilazimo centar mesta. Po napučtanju kamenova počinje deonica duga 1.2 kilometara sa tri trake u usponu- dve u pravcu Burgasa pravcu Sofije.

60. 675.8 km Mesto zvano Zlati Vojvoda. Odmah po ulasku vozimo deonicom sa 4 trake dugom 800 metara. Na 680 km stižemo i do mesta Slivenska Banja.

61. 684.4 km Sliven. Po ulasku grad je stanica za auto gas i metan.

62. 686.5 km Na raskrsnici skrećemo desno prema Burgasu i nakon 400 metara izlazimo na novu i dobro obeleženu deonicu puta sa kvalitetnim kolovozom. Na 687.3 km prolazimo pored još jedne Lukoilove pumpe sa Autogasom.

63. 701km Po ulasku u Kalojanovo nailazimo na benzinsku stanicu na kojoj sipaju TNG.

64. 715.6 km Ulazimo u Gornje Aleksandrovo i prolazimo Šelovu benzinsku pumpu sa leve strane. Posle 3 km je kružni tok na kojem se za Burgas ide pravo.

65. 722.3 km Prolazimo kroz Lozanec. Sa leve strane je Petrolova benzinska stanica na kojoj nema gasa. Na 729.6 km je Venec u kome je mala privatna pumpa.

66.737.8 km Upozorenje da počinje opasna deonica duga 3.3 km. U pitanju je dug pravac gde mnogi pretiču pa je neophodan oprez.

67. 752.3 km Nakon 136 km vožnje magistralnim pravcem ponovo izlazimo na autoput prema Burgasu. Stižemo do isključenja za Varnu i Sunčev Breg ali mi nastavljamo pravo ka Burgasu.

68. 795.3km Burgas. Posle 300 metara od ulaz au grad je kružni tok na kojem nema putokaza ni za Sunčev breg ni za Nesebar, pa treba pratiti putokaz za Varnu i skrenuti levo.

69. 797.2 km još jedan kružni tok na kojem se pored Lukoilove pumpe koja ostaje sa desne strane opet ide levo ka Varni i Sunčevom bregu.

70. 805.6 km Na izlazu iz Burgasa prestaje deonica sa po 2 trake sa svake strane i počinje magisrala.

71.809.4km prolazimo kroz Pomorje i na 813.9 km počinje još jedna opasna deonica duga 4,2 km. U pitanju je još jedan dugačak pravac na kojem mnogi pretiču pa budite izuzetno oprezni.

72. 820.9km Aheloj i pumpa Lukoil sa leve strane puta,a dva kilometara kasnije i Petrolovu pumpu. Na 823.1 km je raskrsnica sa semaforom.

73. 824.3km Još jedna raskrsnica sa semaforom koji odbrojava sekunde. Ovde skrećemo desno prema Nesebaru.

74. Kružni tog u Nesebaru. Ako krenete levo ulazite u Sunčev breg, a pravo idete prema starom Nesebaru.

 

KAD RASPAKUJETE KOFERE

Kad ste već došli do Nesebara ili Sunčevog Brega red je da Vam kažemo šta vas čeka tamo. Brojni kafići,restorani i mesta za noćni provod samo su deo ponude ovog sad već ujedinjenog turističkog kompleksa sa više pd 250 hotela. plaža je duga 11 km a ulaz na nju se ne naplaćuje.

Zato plaćate iznajmnjivanje ležaljki i suncobrana. Veoma je bitno da pratite upustva spasilačke službe na plaži jer je Crno more veoma ćudljivo.

Ne dajte da vas zavara vetar što stalno duva sa mora jer možete veoma lako da izgorite na suncu. Inače ovde se posle ponoći sve utiša i čeka novi dan, pa je ovo mesto idealan spoj odmora i zabave.

U tabelama dajemo pregled cena koje i bile zanimati jednog turistu.

Cene smeštaja

noćenje i doručak u hotelu 50-300 leva desetodnevni agencijski aranžman od 99€

Cene u restoranima i kafićima

kafa 0.5-4

sokovi 1.1-5

pivo 2-6

kisela voda 1-3.5

kokteli 5.5-10

sladoled 100gr 1.3

čorbe 3.5-5

salate 3-6

glavna jela 10-25

riba 10-20

paste 8-10

pica 7-10

Cene na plaži

Iznajmljivanje ležajki 4-6

Iznajmljivanje suncobrana 4-6

Vožnja na banani 15

Tročasovno krstarenje 105

Skijanje na vodi 10 min 40

Vožnja skutera 10 min 50

Jedrenje na dasci 1 sat 20

Masaža 25-75

Cene voća

kruške 5-6

Breskve 4.5-4.9

Jabuke 5-5.9

Kivi 5.5-6

banane 4-4.5

Grožđe 8-12

lubenice 0.8-1

Dinje 1.5-2

Cene telefoniranja

Kartica sa 200 impulsa 14

Kartica sa 100 impulsa 8

Internet telefon 1 min 0.47-1.3

Cene iznajmljivanja vozila

Automobil/dnevno/ od 42 evra

Skuteri /po satu/ 25

Bicikl /dnevno/ 20

četvrtak, 01 oktobar 2015 19:45

Talasi, cunami, Golfska struja

Kako nastaju talasi?

Ako ste nekad proveli izvesno vreme u blizini vode, onda ste primetili da u tihim danima na vodi ima vrlo malo talasa, a u vetrovitim i olujnim danima ima ih vrlo mnogo.
Naravno, ovo objašnjava i kako nastaju talasi. Uzrok im je vetar. Talas mora da pokrene neka sila ili energija, a vodi tu energiju daje vetar. Kada posmatrate talase kako se dižu jedan za drugim, voda izgleda kao da se kreće napred. Ali kad se na vodi nalazi komad drveta, on se neće kretati napred, već će samo odskakati gore-dole po talasima. Drvo se kreće samo kada ga pokreću vetar ili plima.
Kakva se to vrsta kretanja dešava u talasu? Vodeni talas većinom predstavlja dizanje i spuštanje vodenih čestica. Ovo kretanje se nastavlja prema obali, ali čestice vode se ne kreću prema obali. Na primer, ako zatresete konopac naročitim pokretom, duž konopca se javlja neka vrsta talasa. To talasasto kretanje ide duž konopca, ali čestice konopca ostaju tamo gde su.
Kad donji deo talasa udari o tlo u blizini obale, talas zbog trenja uspori kretanje. Vrh talasa nastavlja svoj put, survava se i udara u obalu.
Tako se energija koju obrazuju talasi gubi na obali. Ako na plaži uđete u talase, vrlo brzo ćete shvatiti koliko tu ima energije!
U talasima se vodene čestice kreću kružnom putanjom nagore i napred, kako ih gura vetar. Zatim nadole i natrag, pošto ih sila teže vuče dole na zajednički nivo. Ta kretanja izazivaju pomeranje talasa.
Dužina talasa je razdaljina od vrha jednog do vrha drugog talasa, a najniža tačka između njih se zove dolina.

 

Šta je cunami?

27. avgusta 1883. godine ostrvo Krakatau u današnjoj Indoneziji gotovo je raznela vulkanska erupcija. Usled eksplozije podigli su se ogromni talasi, visoki preko 30 metara. Oni su zbrisali stotine sela i poleteli okeanom brzinom od preko 1000 kilometara na čas! Osetili su se čak i na obalama Australije i Kalifornije, hiljadama kilometara daleko!
Godine 1946. došlo je do zemljotresa na dnu okeana u blizini Aleutskih ostrva. Jedan džinovski talas je za manje od 5 časova prešao više od 3 i po hiljade kilometara i udario o Havaje. Podigao je kuće i mostove i odbacio ih nekoliko desetina metara. Tada se utopilo preko 170 ljudi.
Oba ova velika talasa spadaju u talase izazvane podmorskim zemljotresom. Oni nimalo ne liče na obične morske talase i one koje vidimo na pokraj obale, i nemaju nikakve veze ni sa vetrom, ni sa plimom.
Ovim talasima naučnici su dali posebno ime. Zovu ih japanskim imenom - cunami. Zemljotresni talas ili cunami, javlja se usled nekog poremećaja na dnu mora, obično usled zemljotresa podmorskog tla.
Udarni talas izazvan zemljotresom na dnu okeana putuje kroz vodu kao šo jak zvuk putuje kroz vazduh. U stvari, ovaj udar putuje kroz vodu brzinom zvuka.
Ako se u toj oblasti nađe neki brod, njega će ovaj udar tako uzdrmati kao da je udario u stenu!
Kad dođe do zemljotresa na dnu okeana, dno se pomera i klizi. Ovo kretanje i udar tog poremećaja stvaraju cunami. Ponekad se u vodi stvara veliko ulegnuće, a ponekad veliki vodeni breg. Odmah zatim nastaje cunami, koji počinje da se pokreće velikom brzinom.
Prvi znak da se cunami približava obali je, začudo, jedan običan talas. Zatim nekoliko minuta nivo mora opada kao da je vrlo velika oseka. Tada more može da se povuče sa velikog dela obale. posle toga udara ogroman cunami.

 

Šta je Golfska struja?

Golfska struja je najpoznatija okeanska struja. Ona je kao reka koja teče kroz more, umesto kroz zemlju. Toliko je velika, da je veća od svih reka na svetu zajedno!
Golfska struja se kreće prema severu, duž istočne obale Sjedinjenih Država, preko okeana, a zatim prema severozapadnoj Evropi. Golfska struja je tamno ljubičaste boje i jasno se vidi i razlikuje od zelenih i sivih voda kroz koje teče.
Voda Golfske struje potiče od kretanja površinskih voda u Atlantiku, blizu ekvatora. Ovo kretanje ili struja, usmereno je prema zapadu. Tako Golfska struja teče prema severu Južne Amerike i ulazi u Karipsko more. Mi je nazivamo Golfskom strujom tek kada odatle krene na sever duž istočne obale Sjedinjenih Država.
Pošto Golfska struja potiče iz toplog dela sveta, njene vode su tople. Prisustvo ove ogromne struje tople vode stvara velike promene u klimi mnogih mesta!
Evo nekih neobičnih primera za to: vetrovi koji duvaju iznad ove struje u severnoj Evropi nose topao vazduh u razne delove Norveške, Švedske, Danske, Holandije i Belgije. Zato ti delovi sveta imaju blaže zime od drugih, koji leže isto toliko daleko na severu. To znači i da luke duž norveške obale nikada nisu zaleđene.
Zahvaljujući Golfskoj struji, London i Pariz uživaju blage zime, mada leže isto toliko na severu kao južni Labrador, na primer, koji ima vrlo hladne zime. Vetrovi koji duvaju iznad Golfske struje postaju topli i vlažni. Kad se ovi vetrovi ohlade, što se inače dešava u blizini Njufaundlenda, nastaje magla.
Golfska struja nema tako veliko dejstvo na klimu Severne Amerike kao na Evropu, jer tamo zmski vetrovi ne duvaju prema kopnu, kao u Evropi.

        

četvrtak, 01 oktobar 2015 19:40

Tajne Mrtvog mora ...

Tajne Mrtvog mora, Nila, Havaja i Velikog kanjona

 

Šta je Mrtvo more?

Sigurno je čudno što jedno more nosi takvo ime, ali stari grčki pisci, koji su ga prvi tako nazvali, učinili su to sasvim umesno. Naime, u Mrtvom moru nema životinjskog sveta. Reka Jordan se uliva u njega , ali ribe koje ona donosi, odmah uginu.
Ovo more je veliko, usko i slano jezero koje leži između Jordana i Izraela. Nalazi se u dubokom ulegnuću. Dugačko je oko 75, a široko od 5 i po do 17 kilometara. Mrtvo more ima najniži nivo u svetu, oko 400 metara ispod površine Sredozemnog mora. Južni deo je veoma plitak, ali dubina na severu iznosi oko 400 metara.
Pre više miliona godina, Mrtvo more se nalazilo na preko 400 metara većoj visini nego danas i imalo je viši nivo od Sredozemnog mora. U to vreme u njemu je postojao živi svet. Međutim. nastao je vrlo dug sušni period i ogromna količina vode je iz njega isparila, tako da se ono postepeno spuštalo na nivo koji ima danas.
Iz Mrtvog mora ne ističe ni jedna reka, dok se u njega, sa severa uliva reka Jordan, kao i mnoge rečice sa okolnih brda. Mrtvo more gubi vodu samo isparavanjem, ali je ono toliko intenzivno da zbog toga, u vodi ovog mora ostaje velika koncentracija minerala kao što su so, magnezijum, hlor i brom.
Mrtvo more je najslanije more na svetu! Šest puta slanije od vode u okeanu! Okeanska voda normalno sadrži 4 do 6 procenata soli, dok voda Mrtvoga mora ima 23 do 25 procenata! U njoj ima toliko minerala da će plivaču glava i ramena uvek biti iznad vode. Ovi minerali su korisni za čoveka.

 

Šta je zagonetka reke Nil?

Možda niste ni znali da reka Nil ima "zagonetku". Ona je zbunjivala ljude hiljadama godina, a u vezi je sa vrlo čudnom pojavom.
Svake godine u Egiptu, reka Nil počinje da raste u julu i to nastavlja do oktobra, kada je nivo vode u reci za sedam metara viši nego u maju. Za vreme visokog vodostaja Nil se izliva iz korita i ostavlja plodan mulj na okolnim poljima. Porast vode u Nilu predstavljao je misteriju zato što u Egiptu gotovo uopšte ne padaju kiše. Zbog toga su se ljudi stotinama godina pitali šta je uzrok redovnog porasta vode u Nilu svake godine. Ova zagonetka reke Nil - rešena je tek krajem XIX veka.
Nil je najduža reka u Africi, a druga je na svetu (posle Misisipija). Njen tok iznosi preko 6500 kilometara. Teče sa juga na sever, kroz severoistočni deo Afrike, uglavnom kroz Sudan i Egipat. Godišnje poplave Nila učinile su njegovu dolinu, koja se nalazi u vreloj, suvoj i neplodnoj pustinji, plodnim pojasom zemlje koju ljudi naseljavaju već hiljadama godina.
Nil postaje od dve veće reke - Belog i Plavog Nila. Beli Nil ističe iz Viktorijinog jezera, koje se nalazi u Ugandi. Ova reka ima manje-više tokom cele godine isti vodostaj i ona ne može biti uzrok godišnjeg porasta vode u reci Nil. U aprilu i maju, kada je njegov vodostaj najniži, 85 procenata vode u Nilu jeste voda koju mu daje Beli Nil.
Međutim, Plavi Nil izvire u Etiopiji. U etiopijskim planinama kiše obilato padaju, a ima i mnogo snega koji se topi. Sva ova voda se sliva u Plavi Nil, koji je nosi u reku Nil, povećava njegov vododstaj i uzrok je njegovih poplava. To je rešenje "zagonetke" reke Nil!

 

Kako su nastala Havajska ostrva?

Havaji se sastoje od grupe ostrva u Tihom okeanu, udaljenih oko 4000 km jugozapadno od Kalifornije.
Prema legendama koje se pričaju po Havajima, boginja vulkana - Pele, stvorila je sva ova ostrva. S vremena na vreme, kako kaže legenda, boginja se vraća na ostrva da bi zapalila vatre u vulkanima i izazvala nove erupcije.
Havajska ostrva su zaista vrhovi velikih vulkana koji su se podigli sa okeanskog dna. Tako je, na primer, ostrvo Havaji, ili, kako se još naziva - "Veliko ostrvo", koje je dva puta veće od svih ostalih zajedno, nastalo nagomilavanjem materijala izbačenog iz pet vulkana, čije su erupcije preticale jedna drugu. Dva od tih pet vulkana su još uvek aktivni.
Jedan od tih vulkana, Mauna Loa, ima erupcije svakih nekoliko godina. Godine 1950. njegova je erupcija trajala 23 dana. Za to vreme je usijana lava tekla niz padine vulkana u more. Morska voda je ključala, pa su mnoge ribe uginule.
Drugi vulkan - Manua Kea - je ugašen. On je, istovremeno, i najviša planina na Pacifiku. Uzdiže se preko 4135 metara nad morem, ali njegova osnova dopire 5400 metara ispod površine do okeanskog dna. Kad bi se merio od podvodne osnove, taj vulkan bi bio najviša planina na svetu.
Na ostrvu Maui se nalazi vulkan Haleakala, visok oko 3075 metara. To je najveći mrtvi vulkan na svetu. Njegov krater ima oko 32 kilometara u obimu, a dubok je 716 metara.

 

Kako je nastao Veliki kanjon?

Veliki kanjon Kolorada, u Severnoj Americi, jedan je od najvećih prirodnih fenomena na Zemlji. Na nekim mestima on izgleda kao čarobni grad stena, sa hramovima, kulama, dvorcima raskošnih boja.
Što je najčudnije, Veliki kanjon je stvorila reka! Voda reke Kolorado je tokom hiljada godina usecala ovu veličanstvenu klisuru. Kad se zna da je kanjon urezan na mnogim mestima u čvrstu stenu, onda tek možete da zamislite kako je ogromna snaga vode. Čak i danas, iz godine u godinu, brza reka Kolorado produbljuje sve više kanjon.
Na nekim mestima, kanjon Kolorada je skoro dva kilometra dubok, a širok je između 7 i 30 kilometara. Što se dublje reka useca u plato da bi formirala kanjon, to više ogolićuje stenovite zidove kanjona, koji tako svojim postojanjem pričaju priču o Zemlji, priču staru stotinama miliona godina.
Na dnu kanjona, pored reke, vidi se stara kristalna stena. To je zatrpani ostatak nekadašnjeg planinskog lanca koji se prevrnuo i koji su istrošile atmosferske vode i sile. Stvaranje i propadanje ovog planinskog lanca, pre mnogo miliona godina, otkriveno je samo zahvaljujući eroziji Velikog kanjona.
U osnovi ovog zatrpanog planinskog lanca leže naslage kvarca, peščara i krečnjaka. Oni su se taložili godinama kad su okeanske vode sa istoka i zapada plavile ovu oblast i kada su se stvarali i nestajali čitavi planinski venci. Da su nekada velike okeanske vode zaista prelazile preko ovih stena, dokazi su fosili morskih algi, školjki i riba..

četvrtak, 01 oktobar 2015 19:38

Reke, mora i okeani

Reke i okeani

 

Kako nastaju reke?

Kiša i druga voda, koja pada na zemljinu površinu, stalno otiče u obliku potočića, potoka, rečica i reka koji se spajaju i čine veliki vodeni tok koji postaje široka reka.
Mnoge reke se ulivaju u more. Međutim, neke se ulivaju u jezera, a druge koje prolaze kroz suve doline, postaju sve manje dok ne iščeznu zbog isparenja ili poniranja u suvu zemlju.
Rečnu vodu delimično čini kišnica koja teče po površini i uliva se u rečno korito, a delimično je to voda od otopljenog snega i leda, kao i voda iz izvora i jezera.
Velike reke imaju mnoge pritoke koje se u njih ulivaju. Ohajo i Misuri u Severnoj Americi, koje su same po sebi velike reke, u stvari su pritoke još veće reke koja se zove Misisipi. Svaka pritoka ima svoje manje pritoke, tako da je veliki rečni sliv reke Misisipi sastavljen od hiljade reka, rečica, potoka i potočića.
Površina koju obuhvata rečni sliv može biti veoma prostrana. Sliv reke Misisipi - Misuri, na primer, koje su duge oko 6600 kilometara, nalazi se na površini od preko 3 miliona kvadratnih kilometara. Južnoamerička reka Amazon, koja je duga oko 5500 kilometara, ima najveći sliv na svetu: preko 7 miliona kvadratnih kilometara.
Reke malo-pomalo dube zemlju i odnose je u more. U toku hiljada godina ovo može da prouzrokuje znatnu eroziju. Veliki kanjon Kolorada pokazuje kako reka može duboko da useče svoju dolinu.

 

Kako su nastali okeani?

U priči o našoj Zemlji ima mnogo nepoznatih poglavlja, a jedno od njih je i ono o postanku okeana.
Zapravo, mi ne znamo sigurno ni koliko su okeani stari. Izgleda izvesno da oni nisu postojali u fazi Zemljinog nastanka. Možda su najpre postojali kao oblaci pare koja se pretvorila u vodu kad se Zemlja ohladila. Pravljene su procene starosti okeana prema količini mineralnih soli u njima. Po ovim procenama starost okeana iznosi između 500 miliona i 1 milijarde godina.
Naučnici su skoro sigurni da je najveći deo Zemljine površine u prošlosti bio pokriven morem. Neki delovi Zemlje nalazili su se više puta pod vodom. Ali mi ne znamo da li su dna dubokih okeana ikad bila suva niti da li je kopno, koje danas postoji, bilo ikad ispod nekog dubokog okeana.
Međutim ima dosta dokaza da su neki izvesni delovi Zemlje bili nekada dno plitkog mora. Na primer, većina krečnjaka, peščara nastali su taloženjem u vodi. Kreda, koja se nalazi u Engleskoj, Teksasu i Kanzasu, stvarala se na morskom dnu. Ona je nastala od školjki malih organizama, koji su potonuli na morsko dno i na taj način stvorili ono što mi danas zovemo kreda.
Danas, vode svih okeana prekrivaju skoro tri četvrtine Zemljine površine. Iako postoje veliki delovi okeana čije dno još nije ispitano ili proučeno, imamo dosta jasnu sliku o tome kako izgledaju okeanska dna. Ima oblasti koje su slične planinskim vencima, platoima i dolinama. Ali konfiguracija okeanskog dna nije tako raznolika kao površina kontinenta.

Zašto je more slano?

Vrlo često nailazimo na poneku činjenicu o Zemlji, tajanstvenu i još neobjašnjenu. Takva jedna činjenica je i postojanje soli u morima. Otkud tamo so?
Mi jednostavno ne znamo kako je so dospela u more! Naravno, znamo da se so rastvara u vodi i da tako s kišom prelazi u more.
Jedino ne znamo da li je to dovoljno objašnjenje za ogromnu količinu soli koja se nalazi u morima. Kad bi sva mora presušila , ostalo bi toliko soli da bi od nje mogao da se izgradi zid debeo kilometar i po, a visok 280 kilometara! Takav zid bi opasao čitav ekvator! Drugim rečima, slana stena koja bi ostala kad bi mora presušila bila bi 15 puta veća od celog evropskog kontinenta.!
Obična so, koju svi upotrebljavamo, dobija se iz morske vode, iz slanih jezera, slanih izvora ili iz rudnika soli. Koncentracija soli u morskoj vodi može da bude od tri do tri i po procenta. Zatvorena mora, kao što je Sredozemno more ili Crveno more, sadrže više soli nego otvorena mora. Mrtvo more koje zahvata prostor od oko 1000 kvadratnih kilometara, sadrži oko 11 milijardi i 600 miliona tona soli!
Naslage kamene soli u raznim delovima sveta nastale su isparavanjem morske vode pre mnogo miliona godina. Pošto je potrebno da ispari oko devet delova morske vode da bi ostala kamena so, veruje se da su debele naslage kamene soli nastale u nekad delimično zatvorenim morima. Tu morska voda isparava brže nego što pristiže sveža, i tako su nastale zalihe kamene soli.
Veći deo soli koju kupujemo dobija se od kamene soli. Obično se od naslaga soli izbuše kanali. Onda se kroz cev ubacuje čista voda. Voda rastvara so i ona se kroz dugu cev izbacuje na površinu.

četvrtak, 01 oktobar 2015 19:37

Najleše plaže

Najlepše plaže sveta u 2005. godini

 

Najlepša peščana plaža

Ostrvo Harbour na Bahamima je ostrvo sa najlepšom peščanom plažom u 2005. godini po oceni svetskih stručnjaka. Samo pet kilometara dugo i osamstotina metara široko, ovo ostrvo se nalazi u blizini mnogo poznatijeg ostrva Eleutera. Do ovog ostrva nema direktnog leta već se iz SAD-a ide preko Nasaua, Fort Lauderdale-a ili Majamija do Eleutree a odatle taksijem i vodenim taksijem do ovog ostrva. Period od decembra do aprila je period glavne sezone na ovom ostrvu. Na ostrvu postoji četiri hotela Coral Sand, Pink Sands, Dunmore Beach Club i Runaway Hill Club koji se nalaze direktno na plaži dok je preostalih sedam hotela samo malo dalje. Hrana se na ostrvu bazira pre svega na plodovima mora koje spremaju na najrazličitije moguće načine. Na ostrvu postoje najrazličitije zabave na vodi. Možete iznajmiti i bicikl ili za par dana pešice obići ostrvo. Upozorenje: Sezona uragana počinje u jesen i mnogi hoteli i prodavnice su zatvoreni za to vreme.

 

Plaža za najlepše razglednice

Ako želite da pošaljete prijateljima najlepšu razglednicu sa putovanja onda posetite Horseshoe Bay na Bermudi jer je ova plaža proglašena za najlepšu plažu u ovoj kategoriji. Pesak koji je rozikaste boje i predivni talasi učiniće vaš odmor nezaboravnim. Ostrvo je dugo 21 milju. Iznajmljivanje opreme za sportove na vodi moguće je na svakom koraku. I ostatak ostrva je lep.

Kuće pastelnih boja, zanimljivi muzeji i istorijske znamenitosti samo su neka od mesta koja treba videti. Odlični restorani i prodavnice učiniće vaš odmor još boljim. Bermuda ima svoj aerodrom do koga vozi jedanaest svetskih avio-kompanija. Pošto na ostrvu nije dozvoljeno iznajmljivanje automobila taksija ima dosta. Cene taksija su kao i kod nas veće tokom praznika, nakon ponoći ili nedeljom. Od decembra do marta temperatura je nešto niža (21 stepen) nego u ostalim mesecima. Na ostrvu postoji zaista raznovrstan izbor smeštaja-od hotela do smeštaja po principu spavanje i doručak u privatnom smeštaju. I ovde se hrana uglavnom bazira na morskim plodovima uz dodatke raznog voća i povrća. Crni luk je jedan od omiljenih satojaka stanovnika ovog ostrva i stavljaju ga u gotovo sve vrste riba. Tipičan ostrvski doručak sastoji se od kuvane ribe, kuvanog krompira, paradajiza i sosa od belog luka,  tvrdo kuvanog jajeta i banane. Za one koji su ljubitelji voća tu su guava, grejpfrut, višnje... Iako ovo ostrvo ima predivne plaže za one koji su avanturističkog duha to nije dovoljno. Nijma preporučujemo iznajmljivanje skutera ili bicikle i obilazak ostrva. Obavezno posetite Gibb's Hill Lighthouse, grad Svetog Đorđa, idite trajaktom do Hamiltona radi kupovine, gledajte romantični zalazak sunca na Albuoy's Point-u ili posetite Maritime muzej.

 

Najbolje sakrivena plaža

Najbolje sakrivena plaža na svetu je Fernando de Noronha na severoistočnoj obali Brazila. Ovo ostrvo je proglašeno za nacionalni park i svega 420 turista sme da boravi na njemu u isto vreme. Oni koji imaju sreće da ga posete mogu uživati u prelepim plažama i moru. Ostrvo se nalazi u vulkanskom arhipelagu koji čini 21 ostrvo.Za one koji vole ronjenje ovo je pravo mesto: raznobojne ribe, delfini, rakovi, kornjače, korali...

Ostrvo su 1503. godine otkrili Portugalci i u početku je ostrvo bilo luka za pirate i politički zatvor. Do ostrva se najlakše stiže iz Brazila. Od januara do avgusta traje kišna sezona na ostrvu pa zato turistička sezona traje od od sredine decembra do kraja oktobra. Na ostrvu nema luksuznog smeštaja. Postoji jedan hotel a ostalo čine privatni smeštaji. Brazilska vlada je ustanovila rangiranje smeštaja sa delfinima (umesto zvezdica). Hrana je i na ovom ostrvu pre svega od morskih plodova dok se ostale namirnice uvoze sa kopna. Znanje portugalskog će vam dobro doći dok je engleski jezik slabo zastupljen. Valuta je brazilska a naki primaju i kreditne kartice. Voda nije dobra za piće ali ju je lako naći u prodavnicama. Ostrvo ima čak petnaest plaža. U 9 sati ujutru možete se ukrcati na brodić u luci Santo Antonio i obići ostrvo.

 

Plaža za najbolji porodični odmor

Ukoliko putujete sa porodicom najbolji izbor je Palm Beach na Arubi. Ostrvo je pravi raj za mališane koji u Kibaima, minijaturnom selu i parku, mogu upoznati Arubijanski stil života, videti zgradice, biljke i životinje. Takođe za decu ispod 12 godina starosti postoje razni popusti za neke od škola ronjenja, jahanja... Ako roditelji žele da se odmore, odu na večeru ili prošetaju mogu da ostave decu sa bebi siterkom koju ima veliki broj hotela. Iz Majamija se stiže za 2,5 a iz Njujorka za 4,5 sati. Za 10-20 dolara taksisti voze od aerodroma do hotela. Za one koji ne mogu da se priviknu na tradicionalnu ostrvsku hranu mnogi restorani na meniju imaju i evropske specijalitete. Arubijanski florin je zvanična valuta mada primaju i američke dolare. Kreditne kartice primaju skoro svuda. Obavezno obiđite ostrvo sami ili sa nekom od grupa sa vodičima. Zastupljeni su skoro svi sportovi na vodi.

 

Najromantičnija obala

Najromantičnija obala 2005. godine je Bora Bora na Tahitiju, u Južnom Pacifiku. Iako važi za romantično ostrvo, Bora Bora nudi i mnoštvo načina za aktivan odmor. Možete obići ostrvo džipom, obilaziti nekadašnje vojne baze... Možete doći avionom iz Los Anđelesa ili sa Tahitija do malog aerodroma na ovom ostrvu. Da biste obišli ostrvo možete iznajmiti motor, bicikl ili kola pošto javnog prevoza na ostrvu nema. Ovo ostrvo možete posetiti u bilo koje doba godine pošto je tokom čitave godine vreme veoma lepo. Smeštaj je uglavnom u bungalovima a oni koji su na vodi pripadaju luksuznom hotelu Bora Bora. Lokalna kuhinja se bazira na kokosu, vanili i plodovima mora. Lako je naći i evropske specijalitete kao i kineske. Na ostrvu nema nekog uzbudljivog noćnog života. Ima nekoliko barova u kojima možete popiti piće ili uživati u večeri na otvorenom. Vodeni sportovi su veoma zastupljeni i dobro organizovani.

 

Najbolja drevna plaža

 

Titulu najbolje drevne plaže na svetu za 2005. godinu ponela je plaža Tulum u Meksiku. Za ljubitelje starine u blizini su ostaci Maja civiljizacije. Sama reč Tulum na jeziku Maja značila je zid zbog funkcije koje su zidovi grada vršili-zaštita od napadača sa mora. Najbliži aerodrom je u Kankunu. Prosečna temperatura tokom godine je 26 stepeni. Sezona traje od decembra do aprila. Smeštaj je u hotelima i vilama. Hrana je raznovrsna i zastupljene su sve veće svetske kuhinje. Valuta je pezos a uglavnom primaju i dolare. Voda iz vodovoda uglavnom nije za piće. Mesto je uglavnom bezbedno ali se ipak čuvajte džeparoša. Obavezno obiđite ruševine Maja i hramove.

 

Ostrvo i plaža za najbolji provod

Ostrvo za najbolji provod na svetu je ostrvo Mikonos u Grčkoj. Na ovom ostrvu možete kupovati u prodavnicama poznatih robnih marki, sedeti u predivnim tavernama, obići skrivene crkve i velike vetrenjače. Arhitektura ostrva poznata je po zgradama i ulicama od belog mermera. Plaže Ornos i Psarou su pogodne za porodice, mada Psarou može da bude odličan izbor i za one koji žele da se bave sportovima na vodi. Agrari plažu preporučujemo za relaksaciju i opuštanje. Plaže Paradise i Super Paradise su pravo mesto za one koji vole buku, muziku, zabavu na plaži dođite ovde. Na ovoj plaži su i nudisti dobrodošli. Mikonos je pravo mesto za aktivan odmor. Obavezno obiđite glavni grad ostrva (Horu) i manastire. Do ostrva je najlakše stići prvo avionom do atinskog aerodroma a zatim trajaktom do ostrva. Svoja kola ne možete dovesti na ostrvo ali na ostrvu možete da birate prevoz-taksi, caïques (mali brodovi za prevoz putnika), autobusi. Sezona je u najvećem jeku u avgustu ali ako želite da izbegnete gužvu dođite tokom proleća ili jeseni. Za ronioce je septembar idealno vreme jer je temperatura vode oko 24-25 stepeni a vidljivost je do 30 m. Predlažemo vam da uzmete sobu sa terasom da biste mogli da uživate u pogledu. Smeštaji su najraznovrsniji-od luksuznih, preko skromnijih hotela do hostela za mlade koji su ovde došli radi provoda. Hrana je na Mikonosu kao i u ostalim delovima Grčke tradicionalna-masline, sir, morski plodovi... Da biste upoznali arheološke znamenitosti Grčke predlažemo odlazak na malo ostrvo Delos.

 

Plaža za najbolje surfovanje

Ako volite surfovanje onda je plaža Bonzai Pipeline na Havaima idealna za vaš odmor. Tokom zime talasi mogu da budu i veoma opasni ali tokom leta čak i najneiskusniji mogu da počnu da uče da surfuju.Za one koji ne vole da surfuju a vole neki drugi vodeni sport tu su i razni drugi izbori. Waimea Beach Park je odlično mesto da odvedete svoje dete da pliva jer je tokom leta more ovde mirno. Ako imate sreće možda ćete videti i neke od kitova na putu ka Aljasci. Do Bonzai Pipeline plaže najlakše je stići iz Honolulua. Za obilazak ostrva najpogodnije je da iznajmite automobil, možete se opredeliti za taksi ili autobuski prevoz po ostrvu. Smeštaja ima i za one sa više ali i za one sa manje novca. Preporučujemo vam da probate palačinke sa prelivom od ananasa; velike burgere sa sirom, slaninom i ananasom; riblje sendviče sa domaćim tartar sosom ili morsku hranu spremljenu na tradicionalan način. Kada je istaknuta crvena zastavica talasi mogu biti veoma veliki pa je najbolje udaljiti se jer mogu biti i smrtonosni. Deca se mogu zabaviti i u Waimea  parku u kome mogu istražiti džunglu biciklom ili kajakom ili videti arheološka mesta. U Sea life parku mogu videti delfine, kitove, morske lavove ili pingvine. Lepo je videti i Muzej kulture.

 

Najurbanija plaža

Titulu najurbaije plaže na svetu za 2005. godinu ponela je plaža, tj. obala Barselone. Platja Barselona i Vila Olimpika (na kojoj su održane Olimpijske igre 1992.godine) su najurbanije plaže Barselone. Sve plaže imaju spasioce. Problem mogu biti lopovi jer ovo je ipak veliki grad pa treba biti oprezan. Za one koji žele da pobegnu još dalje od buke na trideset minuta vožnje na jug je mesto Sitges u kome je znatno mirnije i u kome odmaraju često i porodice.

Sa kraja na kraj grada možete stići izuzetno čistim metroom, autobusima ili taksijem. Leto je u Barseloni odlično za kupanje. O smeštaju i kuhinji je nepotrebno govoriti jer jasno je da sa onim stvarima nećete imati problema ako se odlučite za glavni grad Španije. Šta ćete videti od znamenitosti grada oslučite sami jer izbor je zaista veliki.

 

Najbolja plaža u svim kategorijama

Najbolja plaža u svim kategorijama je na karipskom ostrvu Anguilla. Ostrvo je odlično mesto i za one koji vole sportove na vodi ali i za ove koji samo žele da odmore na suncu. Do ostrva je najlakše doći preko nekog drugog karipskog ostrva. Samo ostrvo je najlakše obići taksijem ili iznajmljenim kolima ali onda morate podneti zahtev za njihovu privremenu vozačku dozvolu i onda po britanskim običajima voziti levom stranom puta. Glava sezona je od decembra do aprila, a u septembru i oktobru su mnogi smeštaji van funkcije te je tako potebno pažljivo planiranje perioda za posetu ovom ostrvu. Kada se nađete na ovom ostrvu za prenoćište i odmor vam je na raspolaganju veliki broj hotela ali i privatnih smeštaja. Jastog je tradicionalni deo ostrvskog obroka a za one koji nisu ljubitelji morske hrane tu je i odlična francuska kuhinja. Ovo ostrvo je omiljeno među holivudskim zvezdama pa se nemojte začuditi ako sretnete neku poznatu ličnost. Predlažemo vam da obiđete privatno ostrvo Scilly Cay do koga se stiže brodićem za tri minuta, a ako želite u kupovinu za 20 minuta trajaktom možete stići do St. Martina.

četvrtak, 01 oktobar 2015 19:33

Najlepše plaže sveta

Svake godine svetski turistički sajtovi objavljuju listu najlepših plaža na svetu. Jedno je definitivno... Nekoliko imena se stalno pominje, pa zbog toga evo liste zvanično najlepših plaža.

1. Anse Lazio — Sejšeli

Poznata je po svojim crvenim granitnim stenama koje se prostiru duž obale Anse Lazio u oblasti Prasin na Sejšelima. Živopisna destinacija se nalazi na severozapadu ostrva. Okružena Takamaka drvećem i palmama, ova plaža nudi meki beli pesak i kristalno čistu vodu. Idealno je mesto za ljubitelje ronjenja zbog izuzetno dobre podvodne vidljivosti i bogatstvu ribe. U blizini postoje dva mala restorana i to je sve. Ništa vam drugo i ne treba.

2. Baia De Sancho — Brazil

U Brazilu nema nestašice dugačkih plaža. Ima ih tačno 2100. Jedna od najpoznatijih destinacija je plaža Baia De Sancho, koja se nalazi na ostrvcetu na severoistoku zemlje. Plaža se nalazi u oblasti koja je zaštićenja od strane UNESCA u veoma čuvanom Fernando de Noronha arhipelagu. Smatra se najboljom tačkom za ronjenje u Brazilu. Srećnici su oni koji se susretnu sa delfinima koji se često igraju blizu obale. Tokom sezone kada kornjače polažu jaja u periodu od januara do jula, turistima je zabranjena poseta plaži od 18h pa do 06h, kako ne bi uznemiravali ove ovde zaštićene vrste.

3. Flamenco Beach — Portoriko

Najpopularnija plaža u Kulebri je Flamenco, koja se nalazi na oko 13 kilometara udaljenosti od obale Portorika. U ovoj rustičnoj oblasti nećete naići na velike hotele, fast food restorane, golf terene ili užurbane pešake. Ovde lokalno stanovništvo i gosti mogu pobeći od svakodnevne užurbanosti i gradske vreve i na miru uživati u divnim peščanim plažama. Ima dosta koralnih grebena, pa je ronjenje obavezno preporučljivo. Ovde takođe možete prenoćiti u šatoru, uspavljujući se uz zvuke talasa. Plaža poseduje tuševe, kao i kupatila koja su otvorena 24h, sedam dana u nedelji. Ukoliko ste zaboravili kremu za sunčanje ili vam zatreba neki koktel, sve je to moguće nabaviti na ovoj plaži.

4. Grace Bay — Turks and Caicos

Grace Bay se proteže na dužini od 10 kilometara i ova plaža poseduje najmekši pesak kojim ste ikada hodali. S obirom na to da je ova plaža veoma duga, ovde je lako pronaći neko svoje omiljeno mesto za uživanje. Treći po veličini koralni greben, nalazi se upravo ovde, pa to i ukazuje da je i okean ovde čistiji i mirniji. Ipak, moramo skrenuti pažnju da je plaža malo više urbana sa hotelima, kao i mnogobrojnim lokalima duž čitave obale. Možete tražiti morske zvezde, uživati u ronjenju ili se jednostavno izležavati na suncu.

5. Nacpan Beach — Filipini

Lociran na Filipinima, El Nido je dom dvema spojenim plažama - Nascapan i Calitang. Ovo mesto izgleda kao zaboravljeni raj. Ovo je jedno od onih mesta gde je poželjno da se totalno isključite kako biste kompletno uživali u netaknutoj prirodi.

6. Ngapali Beach — Mjanmar, Burma

Izgovara se kao Nah-pah-lee, Ngapali Beach u Mjanmaru u Burmi se nalazi na oko 45-minuta letom od Jangona i proteže se miljama duž obale. Ovde možete pecati, voziti kajak, roniti ili jednostavno uživati u prirodi. Takođe, ukoliko ste više skloni avanturi, možete iznajmiti brodić i otisnuti se u neku avanturu po moru. S obzirom na to da mnogi ribari baš u ovoj oblasti love ribu, obližnji restorani nude sveže spremljene jastoge i ostale morske specijalitete. Kažu i da je ovde najlepši zalazak sunca na svetu.

7. Playa de Ses Illetes — Španija

Na Formenteri u Španiji, nalazi se još jedna prelepa plaža mada se ne može pohvaliti tišinom. U principu to je malo manje luckasta varijanta Ibice. Poznate ličnosti, ljubitelji žurki i modna elita ovde su rado viđeni gosti, koji uglavnom dolaze na najluksuznijim jahtama. Tako da, carpe diem!

8. Trunk Bay, St. John, Karibi

Ubedljivo plaža koja je najviše fotografisana... Ova plaža se nalazi u zalivu Trunk, u severozapadnom delu Nacionalnog parka Devičanskih ostrva. Mirma, čista voda i ogroman podvodni greben idealan za ronjenje, ali i priroda koja okružuje ovu plažu i pruža mogućnost i za planinarenje, čine je idiličnom.

9. Fraser Island, Kvinslend, Australija

Australija je poznata po spektakularnim plažama uključujući ovu neverovatnu koja se nalazi na ostrvu Fraser. Za početnike, ceo ostrvo je zaštićeno od strane Svetske Baštine kao najveće peščano ostrvo na svetu. Plaže sa zlatnim peskom okružene su u pozadini bronzanim liticama. Prizor je nestvaran.

10. Temae i Teavora, Moorea, Francuska Polinezija

Dve plaže koje se praktično slivaju u jednu, na istočnoj obali pošumljenog Moorea ostrva u Francuskoj Polineziji imaju potpuno različite karakteristike. Teavaro ima plitke vode, zaštićene grebenom i idealna je lokacija za ronjenje. A Temae je poznata oblast za surfovanje.

11. Matira Beach, Bora Bora, Francuska Polinezija

Matira je verovatno najpoznatija plaža iz jednog dobrog razloga. Kilometrima dugačka, sa svilenkastim puderastim peskom i plitkom lagunom sa gustom šumom palmi u pozadini, idealna je lokacija za ljubitelje tropskog ambijenta. Ovo je inače javna plaža i ne morate papreno platiti ulaz da bi uživali u njenoj lepoti.

12. Honopu Beach, Kauaj, Havaji

Takođe poznata kao Cathedral plaža, Honopu je teško pronaći. Za početnike nije pristupačna osim prilaza vodom, tako da, da biste došli do nje nakon što iskočite sa čamca ili brodića, morate plivati do obale. Ali, muke se isplate. Na ovoj lokaciji su snimani mnogobrojni filmovi poput Šest dana, sedam noći, King Kong i mnogi drugi.

Strana 1 od 11

Kalendar

« Novembar 2019 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30  
enfrdeitptrues

Brojač poseta

2.png3.png7.png7.png2.png6.png
Danas456
Juče622
Ove nedelje2630
Ovog meseca15504
Ukupno237726

Na sajtu trenutno

1
korisnika

Galerija

Galerija

Hilandar FACEBOOK

facebook hilandar

O Nama

Imamo partnerske zakupe u Grčkoj, Bugarskoj, Crnoj Gori, posredujemo u organizacijama turističkih putovanja širom Evrope i specijalisti smo za verska putovanja a posebno za hodočašća na Svetu Goru i manastir Hilandar

saznaj više o nama

Mapa
Dunđerska br. 19. 18400 Prokuplje. Srbija

Facebook

Scroll to Top